IZLOŽBA OSTAJE OTVORENA DO 10. SRPNJA
Otvorenje izložbe Ljubomira Lackovića pod nazivom "Bogovi mora" održano je u utorak 19.06.2018. u Galeriji SKUC u Puli.

Ljubomir Lacković je rođen 1955. godine u Zemunu. Završio je Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu 1985. u klasi profesora Vojislava Vujisića. Od 1984. je član ULUS-a, a od 1994. ULUPUDS-a. Član je Zemunskog udruženja umetnika „Kej“ od njegovog osnivanja. Više od dvadeset godina bavi se pedagoškim radom i nagrađen je 2002. godine kao uspešan pedagog putom na Hilandar. Aktivno učestvuje na svim značajnim izložbama u Beogradu i širom Srbije: Majska, Jesenja, Prolećna izložba, Oktobarski Salon, 3D-Art kao i u likovnim kolonijama u zemlji i inostranstvu.

“...Razboritost od stopa do temena postaje poprekost hodu, krstači i vratima u vratu, znatiželji zahvaljujući srcu, ili toplom mišlju pokrivaju ostaljena. Ona je najpre otkrivač nego pokrivač, a isto je i obrnuto, jednačito opstojem u vrstama postojanja i značenjem svoje teritorije kao površi slobodnog iskaza, predmetnog izražavanja. Zadata postanjem ili menama neizbežnog, srozom spram prirodnih sila, iza pojava slega tu čuva sled odnosa, ali ne prevaga ina, nametnuta potreba je i mera dobima. Izomena bi opstanak koji izazivamo, a nazivamo ga životom iz preče potrebe svih nadanja… Mogućnosti svođenja izvedene su biti, izbori postupaka, ljudevitost u izabranome (tog opravdanog načina), i svemu po smislu... Rođenjem biva opstanak bez obesnog zahteva, uzvisje, svest u igrama začeća; misla o sačiniteljima, mestu, o vremenu, a koje ne biramo; zato i nema postojanja bez ubijanja i zlokobnosti... Promenljiva neizmenost zaostaje, traje inatom!
U vremenu prostiranja punoće zamišljaja iz privida punoća Alij je progonjen više puta i odgonetan bezbrojem načina raznovrsnim postupcima čije bi saznanje bilo, i bivalo nešto opipljivo u zbiljama koje jednom drugačijem bitku znače slično, istu gotovost, ali nisu nalične vrlosti podudaranja, a ni jednačenje po izračunljivosti… Ima godina ukrotivih kao i nedelja prijateljskih kada metali razni i legure znaju ili zavole čoveka (sabirnika velelepnih ‘otpada’ starih mašina), jer On im daje iznova život koji će postati nezaborav, biti baština ‘koristoljublja’ iz poštovanja sveta…Nadstvarno kao nestvarno, i često bespovratno, to je Ljuban Lacković-vajarčina!”
Milorad D. D. Bubanja,
akademski slikar-grafičar
(Rex/foto-video:Marko Zubonja)